U nedelju, nedelju dana pre Uskrsa, proslavlja se praznik Cveti, koji ima duboke korene u tradiciji i verovanjima. Ovaj praznik, ustanovljen u Jerusalimu u IV veku, obeležava ulazak Isusa Hrista u ovaj grad i poslednju nedelju njegovog života. Cveti su poznati po raznim običajima, među kojima se ističe i onaj koji se odnosi na izbegavanje određenih radnji kako bi se privukla sreća i prosperitet.
Na Cveti se preporučuje izbegavanje većih poslova, dok se veruje da je povoljno posaditi lan i kupus, jer će to doprineti boljem rodu ovih biljaka. Takođe, pojava punog Meseca na ovaj dan daje dodatnu snagu našem umu, što može pomoći u donošenju važnih odluka.
Tokom Cvetne nedelje, ranije su se običaji fokusirali na prirodu. Ljudi su jedni druge kitili vrbom i koprivom, a vrba se smatrala simbolom zdravlja i plodnosti. Porodilje su stavljale koprivu pod jastuk kako bi zaštitile bebe i otklonile negativne uticaje.
U ovom periodu, važan je i običaj branja cveća, pri čemu svaka vrsta nosi svoju simboliku:
- margarete – da budete lepi i krupni
- dren – da budete jaki i zdravi
- ljubičice – da budete mirišljavi i privlačni
- vrbove grančice – da svi budu napredni i uspešni
U nekim delovima Srbije, ubrano cveće se ostavlja napolju, dok se u urbanim sredinama često donosi u stanove, potapa u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i koristi za umivanje dece.
U prošlosti, običaj je bio da se na Cveti šeta okićen cvećem, gde su momci poklanjali bukete devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje. Ovaj dan je prilika za okupljanje i druženje, pa se preporučuje da poklonite cveće dragim osobama.
U Šumadiji, mladi se okupljaju na igralištima, razmenjujući cveće koje nosi posebnu simboliku. Međutim, zbog Uskršnjeg posta, preporučuje se izbegavanje plesa i pevanja, jer se veruje da bi to moglo privući gnev božji.
