Koliko će penzije u Srbiji porasti biće poznato za sedam dana, a ključ za obračun je podatak o učešću neto mase penzija u bruto domaćem proizvodu. Taj pokazatelj, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo bi da odredi i tačan procenat povećanja za najstarije građane.
Način usklađivanja penzija već je definisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, kroz model poznat kao „Švajcarska formula plus“. U praksi, visina povećanja zavisi od toga koliki deo BDP-a otpada na penzije u posmatranom periodu od 30. juna 2025. do 1. jula 2026. godine.
Prema tom modelu, postoje tri moguća scenarija. Najpovoljniji je onaj u kojem su rashodi za penzije ispod 10 odsto BDP-a, jer se tada penzije usklađuju isključivo sa rastom prosečnih zarada. To znači da penzioneri dobijaju puni efekat rasta plata, bez umanjenja zbog inflacije.
Ako je učešće penzija u BDP-u između 10 i 10,5 odsto, primenjuje se klasična švajcarska formula. U tom slučaju, rast penzija računa se kao zbir polovine rasta potrošačkih cena i polovine rasta prosečnih plata.
Treći model važi kada rashodi za penzije pređu 10,5 odsto BDP-a, a mogu da idu do zakonskog maksimuma od 11 odsto. Tada se penzije usklađuju samo sa inflacijom, bez vezivanja za rast zarada.
U tekstu zakona se navodi da je ovaj sistem uveden 2019. godine i da je i dalje na snazi. Zato će, kada bude objavljen novi podatak Republičkog zavoda za statistiku, biti jasnije po kom modelu će se računati sledeće povećanje.
Za penzionere je to važna informacija jer od tog procenta zavisi ne samo nominalni rast primanja, već i odnos između penzija, plata i inflacije u narednom periodu. U praksi, upravo će taj pokazatelj odrediti da li će se penzije kretati brže ili sporije od rasta troškova života.
Više o temama iz grada pročitajte i u tekstovima o početku funkcionalnih proba daljinskog grejanja u Beogradu, kao i o početku grejne sezone i upozorenju MUP-a na lažne poruke.
