Stare fotografije iz Zemuna podsećaju kako je konj nekada bio deo svakodnevice u domaćinstvu, a ne samo životinja na koju se gledalo sa distance. Pre pojave traktora, konji su vukli plugove, drljače i kola, nosili ljude i teret, i pomagali u gotovo svakom poslu na selu.
Na jednoj od fotografija vidi se porodica na prikolici, uz alat za rad na njivi. Takve slike svedoče o vremenu kada je zemljoradnja zavisila od snage životinje i upornosti ljudi koji su s njom radili. U tekstu se opisuje i kako je gazda obilazio njivu, a konj je, naviknut na ritam rada, umeo da zastane uz decu koja su kopala kukuruz.
Posebno mesto u priči zauzima ždrebe koje je odrastalo uz dečaka. Kako se navodi, volelo je šljive, trčalo u baštu kada ga neko dozove i vremenom postalo konj po imenu Sokol. Taj odnos nije bio samo radni, već i svakodnevan, jer su zajedno provodili vreme u poslu i odmoru. Zajedno su odlazili i u vinograd, a zatim bi zastali kod brega i posmatrali Dunav i brodove koji prolaze.
Dolazak traktora promenio je taj prizor. Zaprege su se postepeno povukle sa njiva i sokaka, a konj je iz centra seoskog života prešao u porodično sećanje. Ipak, na starim fotografijama ostali su ljudi, konji, kola, dvorišta i polja kao trag jednog načina života koji je oblikovao mnoge zemunske porodice.
Takve uspomene imaju i širi značaj za Beograđane, posebno za one koji kroz porodične albume čuvaju sliku nekadašnjeg Zemuna i okolnih sela. One pokazuju koliko je odnos čoveka i konja bio važan u svakodnevnom radu, pre nego što su mehanizacija i savremeni način života promenili ritam rada na zemlji.
Za slične gradske i lokalne priče iz Beograda pogledajte i Otvoreno beogradsko leto sa brojnim kulturnim događajima i 71. Martovski festival u Domu omladine Beograda.
