Voda je neophodna za pravilno funkcionisanje organizma, ali se oko njenog unosa i dalje šire brojne zablude. Neke od njih deluju bezazleno, ali mogu da navede ljude da piju premalo ili previše tečnosti, što nije dobro za zdravlje.
Stručne preporuke nisu iste za sve, jer potrebe zavise od uzrasta, pola, telesne mase, fizičke aktivnosti, vremenskih uslova i zdravstvenog stanja. Zbog toga ne postoji jedno pravilo koje odgovara svima, pa ni ono o obaveznih osam čaša vode dnevno.
Osam čaša vode nije univerzalno pravilo
Često se ponavlja tvrdnja da svaka osoba treba da popije istu količinu vode tokom dana, ali to nije tačno. Unos tečnosti treba prilagoditi načinu života i okolnostima u kojima osoba boravi.
Na potrebu za vodom utiču i namirnice koje unosimo hranom, posebno voće i povrće. Tokom leta, pri većem fizičkom naporu, u trudnoći i tokom dojenja potrebe za tečnošću rastu.
Više vode ne znači uvek i bolje
Dovoljna hidratacija jeste važna, ali preterivanje takođe može da bude problem. Ako se u kratkom vremenu unese previše vode, može doći do pada koncentracije natrijuma u krvi i stanja poznatog kao hiponatremija.
To stanje u težim slučajevima može da izazove glavobolju, mučninu, zbunjenost i napade, a rizik je veći kod osoba koje tokom dugotrajnog treninga ili takmičenja piju više vode nego što izgube tečnosti i elektrolita. Boja mokraće može da bude jedan od pokazatelja hidratacije, ali nije uvek potpuno pouzdana.
Žeđ nije jedini signal
Osećaj žeđi jeste važan znak da je organizmu potrebna tečnost, ali ne treba da bude jedino merilo. Kod starijih osoba taj signal može biti slabiji, pa je veći rizik da ne unesu dovoljno vode tokom dana.
Posle fizičke aktivnosti, posebno kada je praćena znojenjem, važno je nadoknaditi izgubljenu tečnost. Redovan unos vode tokom dana pomaže da hidratacija bude stabilna i kada se žeđ ne oseća izrazito.
Ne postoji obavezno vreme za pijenje vode
Za većinu ljudi važnije je da ukupno unesu dovoljno tečnosti nego da se drže strogo određenog rasporeda. Nema pravila po kojem svi moraju da piju vodu odmah nakon buđenja ili u tačno određeno vreme pred spavanje.
Nešto veći unos pre obroka nekim osobama može da pomogne da kontrolišu apetit, dok je tokom i posle vežbanja bitno nadoknaditi tečnost izgubljenu znojenjem. Najpraktičnije je vodu rasporediti kroz ceo dan.
Voda sama ne dovodi do mršavljenja
Voda može da bude korisna u kontroli telesne težine, ali sama po sebi ne garantuje gubitak kilograma. Kada se zaslađeni napici zamene vodom, ukupni unos kalorija može da se smanji, a kod nekih ljudi voda pre obroka može da pomogne da pojedu manje.
Ipak, efekat zavisi od ukupne ishrane i životnih navika. Ni veoma hladna voda nema značajan uticaj na mršavljenje, jer je energetski trošak organizma da je zagreje veoma mali.
Zaključak je jednostavan: važno je piti dovoljno, ali ne i preterivati. Potrebe za vodom nisu iste kod svih, pa je najbolje osloniti se na sopstveno stanje, aktivnost i okolnosti u kojima se osoba nalazi.
Za čitaoce na Zvezdari i u ostatku Beograda ovakve informacije su korisne i u svakodnevici, naročito tokom letnjih meseci, kada vrućine povećavaju potrebu za tečnošću. Uz pravilnu hidrataciju, lakše je održati koncentraciju, snagu i opšte zdravstveno stanje tokom dana.
