U jednoj zemunskoj pekari godinama se ponavlja ista jutarnja scena. Stariji muškarac dolazi u približno isto vreme, uzima dva hleba i bez dužeg zadržavanja nastavlja dalje. Prodavačice su ga svakodnevno viđale, ali tek kasnije su saznale da drugi hleb nije namenjen njemu.
Kako je ispričala jedna od njih, dugo su pretpostavljale da je reč o navici ili da hleb ostavlja za kasnije. Tek slučajno se otkrilo da muškarac drugi hleb odnosi komšinici koja živi nekoliko kuća dalje i zbog zdravstvenih problema teško izlazi iz stana.
Prema toj priči, on to radi već godinama, bez posebne pompe i bez očekivanja zahvalnosti. Nekada bi hleb ostavio ispred vrata, a nekada bi ga lično uručio komšinici. Za njega je, kako je rekao, to bio jednostavan način da se pobrine da tog dana neće ostati bez osnovne namirnice.
Ovakvi primeri u beogradskim krajevima podsećaju koliko su komšijski odnosi važni u svakodnevnom životu, posebno za starije sugrađane koji žive sami ili imaju otežano kretanje. U gradskim četvrtima poput Zemuna, gde se ljudi često godinama poznaju, upravo takva pomoć može da znači mnogo.
Priče o međusobnoj brizi među komšijama nisu retkost, ali se najčešće odvijaju daleko od očiju javnosti. Zato i ovaj primer iz Zemuna pokazuje koliko sitna, redovna navika može da postane važna podrška nekome u blizini.
Za prodavačicu iz pekare, odgovor na pitanje zašto kupuje dva hleba više nije potreban. Jedan je za njega, a drugi za komšinicu kojoj je taj hleb svakog jutra bio potreban.
Ako vas zanimaju i druge vesti iz grada, pročitajte i tekstove o početku grejne sezone, upozorenju MUP-a na lažne poruke i obaveštenju o planiranom prekidu struje u Zemunu.
