Ada Ciganlija je do šezdesetih godina prošlog veka bila omiljeno mesto za sve one koji su tražili odmor i tišinu u prirodi. Međutim, od izgradnje nasipa 1967. godine, prostor oko Ade počinje da se menja, a u narednim godinama dolazi do značajnih urbanističkih promena.
Jedan od ambicioznih planova iz 1971. predviđao je da se u gornjem delu ostrva, u velikoj šumi, razmnožava divljač kao što su srne, fazani i zečevi. Ova ideja je uključivala i mogućnost da se divljač slobodno kreće kroz prirodni ambijent, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Urbanisti su u tom trenutku razmatrali da se na Adi napravi i lovište, gde bi posetioci mogli da snimaju i love divlje životinje uz odgovarajuću dozvolu.
Međutim, ideja o lovištu nije realizovana, a mnogi su smatrali da je to dobro rešenje. Ostala je žalba što se planovi za divljač nikada nisu ostvarili, jer bi to doprinelo očuvanju prirodne ravnoteže između ljudi i divljih životinja.
U međuvremenu, Ada Ciganlija je postala popularno izletište za Beograđane, sa različitim sadržajima za sport i rekreaciju. Tokom leta, ovo mesto poseti između 100.000 i 300.000 ljudi, a priroda i dalje pruža mogućnost susreta sa divljim životinjama, iako bez prisustva lovaca.
Ove promene i planovi iz prošlosti svedoče o dinamičnom razvoju ovog područja, koje se danas smatra jednim od glavnih rekreativnih centara u Beogradu.
