Dečji bazen na Tašmajdanu trenutno nije u funkciji zbog održavanja i sanacije nakon narušenih higijenskih uslova, saopšteno je iz Sportskog centra „Tašmajdan“. Iz ovog centra navode da je zatvaranje privremeno i da je cilj da se prostor ponovo dovede na nivo koji odgovara standardima bezbednog korišćenja.
U saopštenju se navodi da je do problema došlo zbog neodgovornog ponašanja dela posetilaca, zbog čega je bilo neophodno da se bazen zatvori dok se ne završe radovi i proveri ispravnost vode i pratećih uslova za boravak dece.
Iz SRC „Tašmajdan“ posebno apeluju na roditelje da mala deca koriste odgovarajuće pelene za vodu i da tokom boravka u bazenu redovno proveravaju njihovo stanje. Kako poručuju, poštovanje pravila korišćenja važno je da bi bazen ostao bezbedan i higijenski ispravan za sve.
Zašto su dečji bazeni osetljiviji na higijenske probleme
Pedijatar dr Saša Milićević navodi da ovakve situacije nisu retkost i da se dečji bazeni zatvaraju kada postoji rizik po zdravlje. Kako objašnjava, manja količina vode u dečjim bazenima znači i da se svako zagađenje brže širi i teže kontroliše.
Prema njegovim rečima, deca se u vodi opuste, pa češće dolazi do mokrenja ili obavljanja nužde, što može da dovede do pojave bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama. Posebno ističe da je problem izražen kada dete ima dijareju, jer tada u vodu dospeva veći broj uzročnika infekcija.
Dr Milićević napominje i da pelene za kupanje nisu potpuna zaštita, iako smanjuju rizik. One mogu da uspore širenje nečistoća, ali ne sprečavaju potpuno prolazak mikroorganizama u vodu.
Dodaje i da problem nisu samo bebe, već i starija deca, koja ne koriste pelene i tokom boravka u toploj vodi često imaju potrebu za mokrenjem. Zbog toga je, kako kaže, nemoguće u potpunosti eliminisati sve rizike bez poštovanja pravila i redovne kontrole higijene.
Koje infekcije mogu da se jave
Pedijatar navodi da pravilno hlorisana voda ima zaštitnu ulogu, ali upozorava da ni prevelika količina hlora nije dobra za decu. Kod osetljivih mališana može da izazove iritacije, alergijske reakcije, konjunktivitis i tegobe sa disanjem, posebno kod dece sa astmom.
Među mogućim posledicama boravka u kontaminiranoj vodi izdvajaju se stomačne i urinarne infekcije, naročito kod devojčica, kao i gljivične infekcije, upale ušiju i upale očiju. Vlažno okruženje, kako navodi, pogoduje razvoju gljivica, posebno kada deca duže sede na mokrim površinama oko bazena.
Preporuka roditeljima je da mala deca obavezno nose pelene za vodu, da ih menjaju po potrebi i da deci, koliko god je moguće, objasne da ne mokre u bazenu. Takođe se savetuje da bazen ne bude preopterećen posetiocima i da se poštuju pravila koja propisuje uprava objekta.
Za porodice koje tokom leta koriste bazene širom grada, ovakva zatvaranja su podsetnik da higijena u dečjim kupalištima zavisi i od ponašanja posetilaca. Slična obaveštenja o komunalnim i infrastrukturnim situacijama građani u Beogradu redovno prate i kroz obaveštenja nadležnih službi, kao i kroz informacije o drugim gradskim događajima, poput letnjih manifestacija i lokalnih promena u svakodnevnom funkcionisanju grada.
