Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, u 19 časova i 41 minut, pale su prve bombe NATO-a u okolini Prištine. Ovaj događaj označio je početak vojnog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije koje je trajalo 78 dana. Prema različitim procenama, ukupan broj poginulih tokom ovog sukoba kreće se između 1.500 i nekoliko hiljada.
Bombardovanje je završeno 10. juna 1999. godine, kada su poslednje bombe pale u opštini Kosovska Kamenica. Tokom dva i po meseca, pogođeni su vojni ciljevi, ali i mnogi civilni objekti, uključujući bolnice, škole i infrastrukturu.
Odluka o bombardovanju doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a napad su izveli pripadnici 19 zemalja. Glavni razlog za ovu akciju bio je neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o statusu Kosova i Metohije.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, identifikovano je 754 žrtve direktno stradale od NATO bombi, dok su procene o civilnim žrtvama varirale. U ovom sukobu, 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i srpske policije izgubio je život, a oko 6.000 civila, među kojima je 2.700 dece, je ranjeno.
Materijalna šteta uzrokovana bombardovanjem procenjuje se na između 30 i 100 milijardi dolara, a uništeno je ili oštećeno 25.000 stambenih objekata, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Ove brojke ilustruju ozbiljnost i dugotrajne posledice sukoba na infrastrukturu i život građana.
Ovo sećanje na početak bombardovanja podseća nas na važnost mira i stabilnosti u regionu, kao i na humanitarne posledice sukoba. Građani Beograda i Srbije i dalje se suočavaju sa nasleđem ovog perioda, kako u ličnom, tako i u društvenom kontekstu.
